Korisnička priča: izvaditi krv za GUK profil u trudnoći

Objavljeno 10.01.2012. | Dobna skupina: Još nema dijete, Prije poroda, 0-1, 1-3, 3-7, 7+

Korisnica Lucija ispričala je svoje iskustvo s GUK (ili ŠUK) profilom. "Meni nitko nije imao za objasniti kako i što činiti, možda nekome pomogne", kaže. Ovo je njena priča.

Iz nekog razloga kojeg svi osim mene smatraju opravdanim, moj ginekolog je odlučio da ćemo mi, a pri tome je mislio ja, napraviti GUK, tj. ŠUK profil. Na kraju se ustanovilo da nitko, osim mene, nije bio u pravu.

Dakle, GUK profil je zapravo skraćenica od glukoza u krv (ŠUK je šećer u krvi). To se radi, ako ste iz Zagreba ili okolice na Vuk Vrhovcu.

A kako se to radi?

Kada sam se požalila, a jesam, svima koji su htjeli slušati, da to moram raditi, pitali su

"Ajme, je li to ono sa slatkom vodom?"

Odgovor je – nije. Svima bi pao kamen sa srca, svima, dok im ne bib rekla kako se to radi.

Dakle, dovezete se ili došećete do V. Vrhovca prije 8 ujutro, popnete, ja se obično povezem liftom, na prvi kat. Kad ste trudnica puno je jednostavnije doći na red nego da ste "običan šećeraš". Stanete u red gdje piše "Sestre. Trudnice. Pacijenti doktora B." (nisam zapamtila prezime doktora). Nakon nekog vremena izađe niska, rudlava sestra i pokupi vam uputnice. Izlazi svakih par minuta vidjeti ima li koga, tako da stvarno brzo ide. Onda vam ih vrati i kaže

"Soba 310."

Tamo stanete u red i čekate. Red ide poprilično brzo, jer su u njemu samo trudnice i poneki pacijent doktora tog i tog na B. No svejedno bi bilo lijepo kada bi vam se netko ustao i ponudio stolac. Uglavnom to ne čine, ne samo meni kojoj se trbuh skoro i ne vidi, nego se ne ustaju ni onima koje izgledaju kao da bi se za koji sat mogle poroditi. OK, nije problem stajati. Nij problem, ako niste trudni, gladni, osjetilo mirisa vam je izoštreno, a priznajmo – ljudi smrde. Pogotovo ako ih je puno.

No, rekla sam, ne čeka se tako dugo. Kad dođete na red, ako ste prvi put, pitaju vas sva ona pitanja koja su vas već svigdje pitali. Godište, težina, visina, broj poroda, zadnja menstruacija... znate već. I onda kažu.

"Sad ćemo vam izvaditi krv. Jeste na tašte?"

Potvrdno kimnete, medicinska sestra veli da joj date prst, pa date. Ona vas pikne i vašom krvi napuni eprueticu. Sad se vi, ako ste naivni kao i ja, razveselite da nije bilo tako strašno, no ona i dalje govori.

"Dakle, sad doručkujte pecivo i jogurt, pa ćete si nakon dva sata izvaditi krv."

"Sama?" pitala sam ja.

"Da, ovako kao što sam vam pokazala."

Znači trebala sam gledati.

"Ako vam je problem, dođite opet, još jednom ću vam pokazati."

Morala sam. 

Ajde, nisi takva kukavica, kaže, obično muž, koji bi, da si on mora četiri puta sam vaditi krv tražio da ga hospitaliziraju, a dok mu vade krv da mu daju potpunu anesteziju. No, ne želim ja pred svojim hrabrim lavom ispasti kukavica

E, sad, izvadili su oni meni krvi još jednom, i ja sam gledala kako se to radi. Nije izgledalo teško.

"Sad još dva sata iza ručka, i dva sata iz većere." Kaže simpatična medicinska sestra. "5-5 kapljica ne treba više. To stavite u fižider i sutra do 9 mi donesite."

Jednostavno.

Khm!, da. Jedino što sam ja zaboravila da one to rade svaki dan od 7 do 12 na stotinama ljudi.

Dakle, poručala sam, juhu, meso, malo krumpira (na sokove i slatko taj dan  ne smijete ni misliti), prošlo je dva sata. Muž, ja, iglice, epruete i par samoljepljivih papirića se gledamo.

"Ajde, nisi takva kukavica." Kaže, obično muž, koji bi da on mora vaditi si 4 puta sam krv tražio da ga hospitaliziraju, a dok mu vade krv da mu daju potpunu anesteziju. No, ne želim ja pred ssojim hrabrim lavom ispasti kukavica.

"Nisam." Malo prebrzo odgovaram. Slijedim upute: operi ruke (perem kako pišše, sapunom i toplom, pa čak i vručom, vodom), pikni se – piknem se, obriši prvu kap. E tu n

Nailazim  na prvi problem.

Naime, nema kapi. Sad, moguće je da nema krvi jer a) strah me je

b) boli me

c) hladne su mi ruke (od strah i boli)

d) nešto sam krivo napravila

e) sve skupa.

Zaokružujem odgovor "e".

"Probaj opet." Mudar je muž.

Pojavljuje se kapljica koju obrišem (jer tako piše u uputama). Loša procijena, jer to je bia jedina.

"Pa kak ti ne ide. Daj probaj opet."

I ja opet.

Taj red razgovora, red pikanja, ponavljao se više puta. Srećom medicinska sestra je shvatila sa kime ima posla pa me je za prvi put opskrbila pikicama.

Začinila sam sve, tek da ne bi bilo dosadno, a i boljeo me prst, suzama.

Nakon nekog petog puta krv je potekla.

Pomislili biste da je tu mojim mukama kraj. E, nije. Glupa eprueta ima dupli rud, tako da mi je svaka druga kap ostajala u tom rubu i da bih napunila sa "samo 5-6 kapljica" morala sam se piknuti, pa još tri puta.

Uspijeli smo. Mislim, stvarno smo uspjeli. Muž si je pripisao velik dio zasluge je l me tapšao po prstu i navijao

"Ajde, krv, ajde, ajde, ajde krv! Ideeeee!"

Bila sam preumorna da se svađam s njime, a i čekala me je još jedna borba.

Većernje pikanje je proteklo približno isto kao i ono poslije ručka, ali ja sam ponosno mogla odnijeti svoju krv na Vuk Vrhovec.

Procedura je ista. Uputnica, soba 310, red, čekaš, uđeš, zapiše te, kaže da to odnesešš u sobu do i za dva dana dođeš po nalaze.

Moji nalazi su sasvim dobri. Šećer fino normala, svi rade dramu, zašto ne sluaju mene. Ozbiljno, zašto?

I sad si ja mislim, lijepo, gotova sam. Ali nisam. Za dva tjedna opet dođite. Na kontrolu.

E, sad, kažu oni vama da ako si ne znate izvaditi krv (jer nevjerojatno kako si mnoge trudnice ne mogu same izvadit) da angažirate cijelu obitelj. Ja jesam. Nije baš pomoglo. Ako ni to ne pomaže, idite u dom zdravlja.

Dobro zvuči, je li?

I ja sam mislila.

Dakle, sad dobijete 4 epruetice, par pikica i par samoljepljivih papira (na njih morate upisati vrijeme kad ste izvadili krv i to zaljepiti na epruetu) i kad je dan za pikanje možete gledati jedno u drugo ili se baciti u borbu. Zapravo, morate se baciti u borbu.

Mislila sam da sam pametna, pa sam nazvala laboratoriji u domu zdravlja u mjestu u kojem sada živim. Ako ti kažu da nazoveš dom zdravlja, onda se nekako podrazumjeva da su i domovi obavješteni. Ili sam ja to podrazumjevala u svojoj naivnosti.

Dakle, sad dobijete 4 epruetice, par pikica i par samoljepljivih papira (na njih morate upisati vrijeme kad ste izvadili krv i to zaljepiti na epruetu) i kad je dan za pikanje možete gledati jedno u drugo ili se baciti u borbu. Zapravo, morate se baciti u borbu

E, nisu. Tu kod mene su mi izašli u susret samo zato što sam trudna, a prije par tjedana je zvala neka trudnica, pa su mutno znali što mi treba. I zvadili su mi samo jednom, za ostalo nije bilo više vremena. Nema veze, skoro pa sam ispraksirana, a ionako mi je zadnji put. Mislim si, u svojoj naivnosti, ja.

Opet sam im odnijela epruetice pune krvi. Za dva dana su nalazi. Nalazi su u redu, odlični dapače. Došlo mi je da zaplešem.

Khm!, da. Za pet tjedana opet. Zašto, o zašto?

Zato kad uđeš kod njih, ne puštaju te tako lako. Do kraja trudnoće. Pik, pa pik.

Idući put sam mislila da sam super pametna. Nazvala sam mamu i rekla joj da ću jedan cijeli dan provesti kod njih. Ne veselili se? Onda sam nazvala svoju doktoricu kojoj sam objasnila sitaciju i činilo mi se da je sve razumjela.

"Dobro, dođi u laboratorij sutra oko 7, ja ću se sa njima sve dogovoriti." Baš sam bila sretna.

Mama, tata, neću ja kuhati, stari i poznati dom zdravlja. Uzela sam mužu auto, ujutro ga poljubila, rekla mu da pazi na sebe i nahrani mačke i otišla svojoj mamici.

Moja doktorica ništa nije shvatila. Ona je naručila GUK profil za sebe. To je značilo da su mi izvadili krv iz vene, iz prsta i morala sam piškiti u čašicu. OK, sada mi nije (zapravo nikad mi nije) problem piškiti, ali ja stvarno, ali stvarno, mrzim piškiti u čašicu.

Pokušala sam im objasniti da me nepotrebno bockaju i da ja samo trebam da mi netko tehnički izvadi krvi i napuni, oprostite, govno od epruete. Niti čuti. Ja ne smijem sama sebi vaditi krv. Pa zato sam došla k vama.

Uvjerile su ih suze trudnice.

Mene je teško rasplakat, ali zadnjih par tjedana dovoljno mi je pokazat epruetu i suze nazausavljivo krenu.

Uvjerile, ali teško. Zvali su Vuk Vrhovec da me provjere. Vjerojatno jer je normalno da netko drži krv u frižideru, pa za svaki slučaj. Na sreću, ova je inžinjerka (tako se zovu tete koje vam vade krv) bila  draga pa mi je izvadila i poslije doručka i poslije ručka.

Ostala je još večera.

Imala sam ja rješenje za to. Susjeda koja je medicinska sestra.

To je bio najbolji potez. Polako i smireno mi je pokazivala.

Napumpati ruku, to znači previjati ju u lakti i otvatrat i zatvarat šaku, kad se pikneš držati prst prema dolje, kad krene samo nasloniti na rub eprete.

I zajedno smo uspjela.

Sad, danas, evo ja već šesti put vadim sama sebi krv, uz muževlje asistenciju, i baš nam dobro ide. Za dva tjedna opet. Do 5. mjeseca još samo 8 puta.

Autor: Lucija Anic

1 korisnik je označio ovu preporuku kao korisnu.

Čuvarkuća ocjenjuje

Na ovome se mjestu nalaze sažeci preporuka uz ocjene uredništva ili stručnjaka.

Napomena
Što se sve može dogoditi kada ginekolog želi napraviti vaš profil glukoze u krvi?

Pogledaj i ovo!

Čuvarkuća na Facebooku

Još iz ove kategorije

marketing

Warning: Unknown: write failed: Disk quota exceeded (122) in Unknown on line 0

Warning: Unknown: Failed to write session data (files). Please verify that the current setting of session.save_path is correct (/tmp) in Unknown on line 0